Претрага

Danas je Plavi ponedeljak, najdepresivniji dan u godini: Kako se vratiti na put sreće?

Plavi ponedeljak
Freepik

Danas je treći ponedeljak u januaru, koji se već petnaest godina smatra najdepresivnijim danom u godini. Plavi ponedeljak (Blue Monday) definisao je velški psiholog Klif Arnal oslanjajući se na sledeće činjenice – dani su uglavnom hladni i sivi, praznici su iza nas, a poslovna rutina ispred, bankovni računi nisu u najboljoj kondiciji, od novogodišnjih odluka polako se odustaje… Doduše, nekoliko godina kasnije Arnal je istakao da ovoj njegovoj formuli štošta nedostaje, ali nema sumnje da je suština precizna.

Psihologa Stefana Dimića iz savetovališta @mentalno_klupko pitali smo kako da ovaj period uspešno prevaziđemo.

Plavi ponedeljak depresija
Freepik

Bitno je utvrditi šta je uzrok depresije, ali ništa manje važno nije ni otkriti procese zbog kojih se takvo stanje održava. Ovi obrasci omogućavaju problemu da nastavlja da postoji i često liče na začarane krugove.

Jedan od najčešćih mehanizama održavanja postprazničnog lošeg raspoloženja izgleda ovako: osoba se probudi sa depresivnim raspoloženjem i pratećim razmišljanjem, kao što je, recimo, sve je besmisleno. Potom nastupaju telesni simptomi, najčešće umor i loša koncentracija. U takvom stanju tela i duha logično je što se depresivna osoba ne uključuje u svakodnevne aktivnosti, već se odlučuje za izolaciju. Neke od tih aktivnosti svojevremeno su joj pričinjavale zadovoljstvo, osećala se korisno dok ih je obavljala. Dakle, samim smanjenjem aktivnosti smanjene su i prilike za doživljaj zadovoljstva i osećaj korisnosti, što povratno utiče na loše raspoloženje i percepciju besmisla.

Začarani krug se prekida tako što se osoba postepeno aktivira, dok ne dođe do optimalnog nivoa funkcionisanja.

Drugi mehanizam izgleda ovako: osoba je loše raspoložena i misli kako je sve besmisleno. Ona u takvom raspoloženju ima još negativnije viđenje sebe, što hrani i umnožava depresiju. U takvim situacijama korisna je upotreba ružičastih naočara, koje se dobijaju tako što će osoba popisati sve stvari povodom kojih se osećala dobro, zadovoljno, zahvalno i korisno.

Plavi ponedeljak depresija
Freepik

Poseban proces održavanja postpraznične depresije je onaj u kome osoba ima manje želje, snage ili volje da reši neki praktičan problem koji je muči (poteškoće sa finansijama česte su u januaru). Kada se manje bori da savlada taj problem, on se ne rešava, što dovodi do veće beznadežnosti i depresivnog raspoloženja. Energiju koja se troši na obezvređivanje sebe i sveta treba preusmeriti na traženje konkretnih koraka koji mogu doprineti rešavanju određenog problema.

Bitno je u nekom trenutku otkriti i uzroke, odnosno okidače za (post)praznično neraspoloženje. Jedan od najčešćih je to što se mnogi ljudi tokom i posle praznika osećaju posebno prazno, a daljom analizom na terapiji često dolazimo do toga da je u osnovi zapravo osećaj usamljenosti. Reč je o dominantnom doživljaju tokom praznika, koji se javlja kao posledica naglašenih očekivanja da bi trebalo da se provedemo u pristustvu najbližih, prijatelja ili partnera. Praznici su podsetnik da su neki ljudi sami i da ne ispunjavaju spomenuto, što dodatno produbljuje doživljaj usamljenosti i narušava njihovu sliku o sebi.

Podelite:

Povezane vesti

Претрага